Бранко Ћопић - Ацин годишњи пут

[Rada]

Branko Ćopić - Acin godišnji put

Jedne večeri,
bila je zima,
sreo se Aca s mesecima.

I reče Aci J A N U A R
prvenac mesec,
i sed
i star:

"Daću ti snega
bez kraja,
i konca,
i severova
srebrna zvonca.

Reci mi brzo, junače moj,
šta li će biti zadatak tvoj"?

"Svakog dana
učiću vredno
iz mog bukvara
po slovo jedno".

F E B R U A R zatim
uporno gura,
čas bije snegom,
čas grunu bura:

"Evo ti, Aco,
vetra,
mećave,
ponekad samo
vedrine plave.

Reci mi brzo, junače moj,
šta li će biti zadatak tvoj"?

"Tebi za ljubav nemirni džine,
svladaću račun
do stotine".

Evo i M A R T A,
prvoga tvorca,
duva tolinom
razvigorca:

"Teraću zimu,
dosadnu babu,
pokloniću ti
visibabu.

Reci mi brzo, junače moj,
šta li će biti zadatak tvoj".

"Kad se već dani
prolećni smiju,
učiću vredno
istoriju".

I ljupki A P R I L
pokaza lice,
prati ga miris
od ljubičice:

"Evo ti, Aco,
pravog proleća,
sterem ti ćilim
lišća i cveća.

Reci mi brzo, junače moj,
šta li će biti zadatak tvoj"?

"Moj mali kružok,
sred ovog raja
učiće biljke
rodnoga kraja".

Evo i M A J A
ruku pruža,
lice mu tone
u moru ruža:

"Poplavu cveća
nosim ti Aco,
i mnogo sunca
moj mali braco.

Reci mi brzo, junače moj,
šta li će biti zadatak tvoj"?

"Na izletima,
kroz čitav maj,
upoznaćemo
svoj rodni kraj".