Бранко Ћопић - Не тугуј бронзана стражо

[Rada]

Бранко Ћопић - Не тугуј бронзана стражо

Еј-хеј, извалио се Јовандека на леђ, руке под главу, а опет - нит је под њим тврда
ледина спалјена брдског пашњака, нит је на њим смирено чисто јесење небо
- свега је тога нестало. Напопастио старину ђаво, виле га понијеле, па дошао некуд
лак и крилат, лети по свијету као балони, ево га, час је у некој банци, набија торбак
паретинама, час је у магацину с одијелом, па бира ли бира( (ово хоћу, ово нећу)
а сад је, опет, доспио у неку биртију, раширио се за столом, а дебели бирташ,
Личанин, доноси дволитру далматинског и удара њоме о храстову даску.:
- Дедер, Јовандека, држава части!
Лети ли се, лети лети у ову драгу млаку јесен. Драги бог надувао човјеку гаће,
дошла стражњица лагана као перце, а глава се занијела, па те за час ево
гдје те никад није било.
Нијеси вишестари Јовандека Бабић из села Глибајца, чије су ноге за вријеме
устанка премјериле уздуж и попријеко читаву слободну партизанску
територију Подгорине, а дурашна леђа навукла се свакаквог добра и пљачке.
Сад си ти више као као ти један Тесла Никола, који смишља што још није
смишљено, без кључа отвараш касе, кроза зид улазиш у дућан, пртиш на плаће
четрдесетеро прасади у једној врећи, пролазиш испре носа милицији,
а милиција те не види.
- Ехеј, није Тесла измислио оно што је најпаметније и човјеку сиромаху
најпотребније.
.....

[Rada]

.....
Им од тада ваљда већ и двадесет година како је једне вечери изнад Глибајца
прелетио "Граф Цепелин". (Без бели и то је Тесла смислио . Као да си напирио
овчју мјешину па пустио изнад брегова, И још, каже људи горе посједали ,
часте се и пију као Сучевића хану и одозго врндаљају празне боце.
Зато и јест гроф што не штеди боца.
- Хм, цепелин! Још онда је та ђаволска летјелица окренула Јовандеки памет
и навела га на то да који пут, докон иде за оним што бити не може и да сатима
фантазира.
Тек негдје у највећој устаничкој гужви неко се сјетио давног цепелина , па су
предсједника народног одбора у Глибајцу дали надимак Миле "Цепелин"
јер тај ти је једрио дан и ноћ кроз село, причао, обећавао и намишљао и
што може и што не може бити, савијао по небу облаке и кроз ратне димове
вукао и себе и село као да то нису живи људи и чемерно брдско село
него баш прави правцати цепелин, који плута испод пуста неба.
- Летио, летио, па најзад, пук с нама - у Банат!
У својој поднебској слободној пловидби Јовандека удари у тај Банат као у неку
тамну громаду, трже се и одозго, с висина, отиште се и - цоц! бубну о земљу
као да га бацише с тавана.
-Ето ти, де!
Од тих мисли о Банату бјежи Јовандека као од куге., али, гледај ти, стиже
га то и под самим божјим небесима, лупи га Банат у чело, обори доље и сад
га ево поново на добро знану пашњаку. Пред њим крезуба ивица недалеког
бријега , блиједо плаветнило пуста неба , а под њим - стражњица и леђа
утрнули од лежања.

.......

[Rada]

....

-Ех, рођена моја старка и драга леђа, не буде ли вас, слабо ће мени глава
помоћи.!
Већ недјељу дана мућка Јовандека главом би ли кренуо у тај Банат, не би ли.
Агитује Миле Цепелин дан и ноћ, зове своје сељане да се колонизују у Банату,
на имањима избјеглих Шваба, нуди нароћчито сиротињу, али није то лака
работа. То да те неко само до биртије зовне, па би морао да се поразмислиш;
зашто ли те зовеко ће платити., је ли ти штета оставити кућни посао, ко ће те
у бир-цузу дочекати. А тек тај Банат!
Има ти најприје да смислиш и размислиш, зашто ли они тебе тамо зову.
Није то тек онако, из чиста мирада ти се нађу при руци.Увијек ти власт
гледа своју корист, а не твоју.Не зову магарца у сватове да за софром сједи.
- Али ово је друже мој, народна власт - види јовандека и овдје, над
пашњаком, поучно дигнут прст предјсједника Цепелина.
Не кађем да није, нит сам ја њој антипротиван - брани се Јовандека - али
знаш како је, бојим се да ту не буде какве политике.
-Политике, то ти мислиш казати преваре?- шкиљи одозго из небеског
плаветнила Цепелиново око, које сад, одкад су укинули вјеру, у неку руку
замјењује оно тругласто божје око изнад олтарских двери.
Одкад Јовандека за себе зна, закукуљена и вјешта превара одувијек се
називала политиком, али од кад партизани доођоше и распалише
комесарским говорима политика му поче испадати као ти нека пресвета
Геновева:све што дође од ње, истина је као суво злато.Шта ћеш, извратише
се времена као кожух кад почне киша. И политика се, канда, пропоштрнила
као стара....хмм
.....