Бранко Ћопић - Мацоња и међед

[Rada]

Бранко Ћопић - Мацоња и међед

Свака прича старог црвењака Томе почињала је по једном истом
утврђеном калупу: "Дође човјек и донесе по литре ракије..."
Сад ту ти је и човјек, ту је ракија, па прича мора кренути сама од
себе,све да јој се и неће.
Међутим, она прича о Мацоњи, о првом сусртеу са њим, испада је
потпуно из тога оквира, Ту није требало ни ракије ни човјека, сам
доживљајбио је тако необичан, а одвијао се мирно и обично, да је
то до краја збиуњивало црвењака и нагонило га да сваком новајлији,
поново, испочетка, натенане прича догађај, не би ли се напокон,
некако и сам у њему снашао.
- Ево, како би он то почео:
- Сједимо тако ја и мој кум Сава, кадли се на врата помоли нешто...
..нешто,,,,да је чељаде, канда је чељаде, то видимо и ми, али је,

брате некакаво разбацано, раширило се, разобучило, ни само
не зна на шта личи и зашто га је драги бог створио.
Затиснуло читава врата као стог сртнокоца...
Дешава се то, знам ја, да драги бог понекада дремуцне, умори се
или му тога дана све пође с неруке, па онда створи тако нешто -
и јест и није - не треба му се чудити, бога ћалостити, али чак и
ћопав ће видјети да је такав створ грађен широке руке не штедећи
јапије, правило га босом петом у купусовој каци.
.....